Poslovne vesti - Srbija

Ukrupnjavanju banaka u Srbiji još nije kraj

Poslednja u nizu jeste vest da je Aikbanka, pre nekoloiko dana, okončala pripajanje Eurobanke Direktna. Spajanje banaka donosi i značajna pomeranja na lestvici udela na tržištu i čini se da konkurencija velikih za pridobijanje klijenata postaje u tom smislu sve jača.

Sada je već daleka prošlost kada smo ekspoziture imali na svakom ćošku – koje se sada neminovno smanjuju, a stručnjaci iz bankarskog sektora unazad nekoliko godina upozoravaju upravo na neminovnost konsolidacije u ovom sektoru.

Svojevremeno, 2021. praktično na početku ozbiljnijih pregrupisavanja u ovom sektoru u Udruženju banaka rekli su za „Politiku” da tržište određuje koji broj banaka je realan i optimalan, a da je ukrupnjavanje korisno između ostalog i zbog jačanja kreditnih kapaciteta jer veće bankarske grupacije mogu finansijski da podrže obimnije projekte ili specifične vrste kreditiranja, recimo – ulaganje u energetsku efikasnost, zelene izvore energije... Međutim sve ovo bio je izazov za manje banke, one koje nisu bile u prvih deset prema udelu na tržištu.

Da li ćemo i dalje moći da očekujemo ovakve akvizicije i šta one znače za klijente i privredu?

– Mi ovo zovemo konsolidacijom tržišta, kada ima više manjih i ovih većih ili srednjih banaka koje se udružuju, odnosno preuzimaju jedni druge – kaže za „Politiku” Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Prema njegovom mišljenju, za domaće tržište višak je i ovoliki broj koliko ih ima trenutno i smatra da konsolidacija još nije završena i da će tu i dalje biti iznenađenja. Kaže da u Srbiji trenutno posluje 19 banaka i podseća da ih je u dvehiljaditim bilo i 42 u jednom trenutku. Prema njegovoj proceni, za našu državu dovoljno je 12 do 15 banaka da bi se održao konkurentski nivo između njih.

– Za klijente sve ostaje isto, smanjuje se njihov broj, ali usluge ostaju jednake i možda će čak neki dobiti i nove proizvode. Na ovaj način povećava se kreditni potencijal banaka, jer glavni kapital koji se plasira u kreditima potiče iz depozita – kaže Musabegović.

Još jedno pitanje koje se često može čuti u javnosti jeste i zašto u Srbiji nema više državnih banaka. Prema rečima našeg sagovornika, država je imala svoje banke, ali je uglavnom, po zahtevu MMF-a, izlazila iz njihovog vlasništva. Tako da je za sada ostala samo Poštanska štedionica kao jedina državna banka.

– Ne mora da znači da će država, kao vlasnik u bankarstvu, dobro upravljati. Nije po definiciji da je čim nešto državno bolje i sigurnije. Mislim da je dovoljna jedna državna banka kroz koju vlada može da sprovodi neke politike – kaže on.

Profesor Beogradske bankarske akademiji Zoran Grubišić objašnjava za naš list da je i u poslednjem slučaju pripajanja banaka reč o klasičnoj horizontalnoj akviziji – kupovini dela tržišnog učešća. Prema njegovim rečima, sada imamo smanjenje broja banaka na osnovu ukrupnjavanja, na vreme se donose poslovne odluke i često zbog procene kompanija da im je takva perspektiva najbolja, jer manjim bankama postaje teško da isprate tehnološke promene, a klijenti to prate i očekuju ovakve usluge.

– Banka, kada postane veći igrač i uđe u top pet ili šest, može mnogo bolje da manevriše na tržištu, da investira jer su sada potrebne značajne investicije i to je ono što je klijentima važno. Kompanijama, ali i građanima. Velike banke su u mogućnosti da to isprate i mislim da će i ubuduće akvizicije praviti one velike – ističe Grubišić. I on je, takođe, stanovišta da je jedna državna banka potrebna mada postoje i stanovišta koja idu u krajnost, odnosno da to nije efikasno upravljanje, i da državne ne mogu da se takmiči sa drugim bankama. Kao što je, dodaje, država svojevremeno prodala Komercijalnu banku NLB-u jer nije mogla da prati trendove, zaključila je da bi njeno učešće vremenom padalo i da bi manje vredela.

– I sad se pokazalo da državna banka jeste potrebna jer pruža mogućnost nekih odluka. Recimo, ova akcija za stambene kredite za mlade ide preko Poštaske štedionice odmah. To će s drugim bankama trajati kao proces, ali verujem da će se i one priključiti – ističe naš sagovornik.

Kako je učešće nekoliko najjačih banaka u ukupnom tržištu sve veće postavlja se i pitanje da li postoji bojazan od monopola.

– Mi po definiciji možemo da kažemo da imamo oligopolsko tržište, ali to je dozvoljen tip tržišne strukture. Monopol je zabranjen, ali monopola nema jer bi tu delovala Komisija za zaštitu konkurencije. Čak imamo situaciju i da su banku broj jedan, po tržišnom učešću, po profitu prestigle neke druge banke – ističe Zoran Grubišić.

Uzelac: Klijenti treba da traže maksimum za svoj novac

Dušan Uzelac, urednik portala „Kamatica”, naglašava da spajanje banaka nije retkost. Naprotiv, ističe, toliko se često dešavalo na tržištu da se među bankarima oformio i specijalizovani menadžment koji se bavi efikasnim migracijama tehničkih sistema, spajanja organizacija i optimizacijom poslovanja novonastalih sistema. Prema njegovim rečima, cilj svakog spajanja je efikasnost i profitabilnost, a iza svega stoji krajnji klijent.

On navodi da klijenti spojenih banaka ne bi trebalo da osete te promene ništa više od obaveštenja i eventualno kasnije promene broja računa.

‒ Banke su prodavci svojih usluga, a mi njihovi kupci i nevezano da li je banka velika, mala, ljubičasta, plava, žuta ili zelena mi smo kupci i našim novcem plaćamo tu uslugu. I krediti su naš novac iz budućnosti, a ne poklon – kaže Uzelac. Takav stav, smatra on, treba gajiti, jer nam danas svi nešto prodaju. Zato bi trebalo da naučimo da kupujemo. Da biramo, da tražimo maksimum za naš novac, da ga štitimo, jer niko drugi to neće uraditi za nas, svako radi za sebe.

– Birajte banku, ne dozvolite da ona bira vas. Kupujte, ne dozvolite da vam prodaju. Tako ćete uvek imati najbolju banku za sebe.